Peti Zrenjaninski antifašistički Festival, program

Posted: 02/10/2012 in Uncategorized

Peti Zrenjaninski antifašistički festival (ZAF) održaće se 5. i 6. oktobra 2012. u Kulturnom centru Zrenjanina

 


Organizatori ZAF-a vide ovaj sada već poznat festival pre svega kao dobru priliku za utvrđivanje lokalnih i jačanje balkanskih antiautoritarnih veza. Iako je festival u velikoj meri orijentisan na Balkan, sa sajamskim delom koji je proistekao iz Balkanskog anarhističkog sajma knjiga. ZAF je otvoren za sve antiautoritarce zainteresovane za saradnju na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći.

U subotu 6. oktobra, drugog dana festivala od 12h do 21:30h

u okviru ZAF-a održaće se Anarhistički sajam knjiga.

Ulaz slobodan.

Više informacija na: http://zaf.anarhija.org/

Govorni program ZAF-a
U toku dva dana festivala (http://zaf.anarhija.org/) održaće se pet diskusija:

Petak, 5. oktobar

16h Istorija anarhizma u Srbiji

Istorija anarhizma u našoj regiji je uglavnom veoma slabo poznata – to često stvara pogrešan utisak da ona i ne postoji. Naprotiv, od kada se socijalizam pojavio na ovom području postojao je i uticaj anarhizma. U 19. veku grupa socijalista iz Srbije bila je u tesnoj vezi sa Bakunjinom, a kasnije su se pojavili sledbenici Johana Mosta. Tome treba dodati i veliki uticaj Prudonovih ideja na prve socijaliste u Srbiji.
U periodu od 1904. do 1912. godine u Srbiji je delovalo više anarhističkih i sindikalističkih grupa koje su bile veoma aktivne unutar radničkog pokreta i povezane sa anarhistima iz regije. Osim njihovog delovanja i karaktera uzećemo u obzir i odnos ovih grupa prema ranijem, devetnaestovekovnom socijalizmu sa ovog područja, kao i prema marksistima koji su se konsolidovali početkom 20. veka.
Osvrnućemo se i na razlike između različitih grupa i struja, njihov odnos prema nacionalnom oslobođenju, kapitalizmu i industrijalizaciji, kao i na pitanje zašto se anarhizam kod nas nije razvio u masovniji pokret i šta je uzrokovalo kasniju prevagu marksizma.

18h Slobodne žene Španije – Mujeres Libres
(predavanje i razgovor sa istoričarkom Vandom Perović)

Jačanjem fašizma u Evropi i izbijanjem Španskog građanskog rata (1936–1939) anarho-sindikalistički pokret, sa dubokim korenima agrarnog kolektivizma, doživljava renesansu u Španiji. Španski građanski rat nije bio samo rat između Republikanaca i Monarhista već društvena i ekonomska revolucija sa republikanske strane, predvođena komunistima i anarhistima. Anarhisti, organizovani u Nacionalnoj konfederaciji rada (CNT), i Federaciji anarhista Iberije (FAI), masovniji od komunista, u uslovima građanskog rata pokreću socijalnu revoluciju koja je trebalo da promeni sve odnose osim porodičnih.
Uprkos velikom broju žena koje učestvuju u borbama na anarhističkoj strani, pokret u kojem dominiraju muškarci, pripadnici društva sa snažno ukorenjenim patrijarhatom, propušta da ozbiljno obrati pažnju na položaj žena u porodici, u samom pokretu, kao i na radnom mestu. Dolazi do nezadovoljstva značajnog broja žena. Marginalizovane i nedovoljno priznate, tvrdeći da su trostruko podređene neznanjem, kapitalizmom i samom činjenicom da su žene predvođene Luciom Sančez Saornil (Lucia Sanchez Saornil), Mercedes Komaposada (Mercedes Comaposada) i Amaro Poš i Gaskon (Amparo Poch y Gascon), osnivaju 1936. nezavisnu i samostalnu žensku organizaciju na anarhističkim komunalnim principima samopomoći i solidarnosti pod nazivom Slobodne žene (Mujeres Libres), a sa ciljem da ‘budu različite, ali jednake’, tj. da se ženska specifičnost prizna, ali da žene budu tretirane jednako kao muškarci .
Osnovni zadatak organizacije bio je bavljenje problemima specifičnim za žene radnice, podizanje nivoa njihove političke i društvene svesti, obrazovanje i osnaživanje individua kroz snagu kolektiva. Mada je organizacija ogromnim radom i entuzijazmom mobilisala preko 30 000 žena uglavnom Barcelone i Madrida, organizovala škole, ustanove za brigu o deci, izdavala novine, saopštenja… nije dobila podršku anarho-sindikalističkih organizacija CNT i FAI, kojima su one prvobitno pripadale. Pozvane su prvi put na zvanični sastanak kao organizacija onog dana kada je počela evakuacija Barcelone kada im je saopšteno da se pripreme za povlačenje.

Subota, 6. oktobar

16h Otpor graničnom sistemu
(migraciona politika EU u Srbiji i mogućnosti otpora)

Poslednjih godina Srbija je od zemlje tranzita nedokumentovanih migranata postala zemlja u kojoj migranti bivaju zadržavani sve duže. Pod pritiskom približavanja članstva u EU, Srbija je usvojila sopstveni sistem azila i pojačala graničnu kontolu i mehanizam deportacija na granici sa Makedonijom. Takođe je poslušno sarađivala u nastojanjima EU da migrante zadrži van svojih granica – potpisala je sporazum o readmisiji sa EU i razvila saradnju sa Fronteksom, agencijom EU za uparavljanje i operacionalnu saradnju na spoljnim granicama EU.
Posledica ovoga je povećana represija nad migrantima u Srbiji. Stotine migranata koji žive u sklepanim kampovima (“džunglama”) blizu šengenske granice sa Mađarskom (pogotovo kod Subotice) svakoga dana progoni policija i žive u strahu od nasilja, hapšenja, zadržavanja i deportacije. Od kada je usvojen sistem azila 2008. niko nije dobio izbeglički status, a poslednjih godina otvoreni centri za tražioce azila često nemaju dovoljno kapaciteta da smeste sve azilante. Ono što dodatno zabrinjava jesu rasistički protesti i mobilizacije protiv prisustva ovih centara u lokalnim sredinama – kao i dosadašnje potpuno odsustvo mobilizacije solidarnosti sa migrantima i relativni nedostatak kritike represivnih politika EU i njihove eksternalizacije u Srbiji.
U diskusiji ćemo prvo izneti neke detalje u vezi sa ekstrenalizacijom migracione politike EU u Srbiji i situacijom u kojoj se nalaze migranti u Srbiji. Onda ćemo otvoriti diskusiju da bismo zajedno razmislili o mogućnostima otpora, uzimajući u obzir samoorganizovane borbe iz drugih sredina. Granica je svuda – ali i otpor.

18h CrimethInc. predstavlja: Kapitalizam i otpor u 21. veku

(diskusija sa ljudima iz anarhističkog kolektiva CrimethInc.
iz SAD, povodom njihove nove knjige Rad http://crimethinc.com/books/work.htmli njenog izdanja na srpsko-hrvatskom jeziku)

Posle tolikog tehnološkog napretka zašto moramo da radimo više nego ikad pre? Zašto je stari radnički pokret nemoćan da spreči novi napad na radnike? Može li kapitalizam da preživi još jedan vek kriza? I kako da se isčupamo iz ovog haosa?
Molimo vas da nam se pridružite u energičnoj diskusiji o ovim i drugim pitanjima. Fokusiraćemo se na načine na koje se kapitalizam promenio u poslednjih nekoliko decenija i kritički razmotriti skorije primere otpora širom sveta, kako bismo predložili anti-kapitalističke strategije za 21. vek

20h Alternative u istočnoj Evropi

Otvorena diskusija o alternativnim načinima života u istočnoj Evropi – prilika da podelimo svoja i čujemo tuđa iskustva u skvotiranju i svemu drugom što ova tema može podrazumevati: pronalaženje društvenih ili ekonomskih solucija i deljene ličnih iskustava i borbi. Na kraju diskusije biće prikazan film: Exploring the Conrete Jungle (2012, rumunski jezik sa engleskim prevodom, 20 min )

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s